Повећање броја несрећа на раду у Мексику

Несреће на послу су проблем који се повећава у Мексику. Према годишњим бројкама Мексички институт за социјалну сигурност (ИМСС) у 2010. години, 406 хиљада 802 особе претрпјело је несрећу ове природе, у односу на 399 тисућа 125 годину дана раније.

Само у вези са несрећама, од дислокације , опекотине , ране и ломови на ампутације, у 2010. пријављено је 403 хиљаде 336 случајева, односно на сваких 100 радника, 2,8 су били изложени једној од ових несрећа.

Подаци показују да су радници у самоуслужном сектору били највише погођени, у поређењу са другим, као што су они у изградњи или припреми и сервирању хране.

Други сектор са високом стопом несрећа је припрема и сервисирање хране и пића, односно ресторана. У овој активности је погођено 4,3% запослених, са укупно 20 хиљада 897 извјештаја.

Према ИМСС подацима о укупном броју несрећа на раду у земљи, 283 хиљаде 709 су мушкарци, док 119 хиљада 627, жене.

Најчешћи инцидент је био трауматизми површно са 108 хиљада 96 случајева, затим дислокације, уганућа и сузе, са 92 хиљаде 246, и ране са 73 хиљаде и 537 инцидената.

Међутим, постоје несреће које могу бити фаталне. Према подацима ИМСС-а било је 1.222 смртних случајева као посљедица несрећа на раду, што значи да је 0,8 радника по десет тисућа људи имало трагичан крај док су зарађивали за живот.

Према Међународна организација рада (ИЛО), у свету сваки дан умире шест хиљада и 300 људи повреде о болести се односе на питање рада.

Особље копненог транспорта је било највише погођено у 2010. години, са 3,5 смртних случајева на сваких десет хиљада радника, што је еквивалентно 140 смртних случајева.

С друге стране, током 2010. године у нашој земљи пријављено је 3466 особа са болестима у вези са радом, што је синдром карпалног тунела (услов да стручњаци утичу на оне који користе много компјутерског миша и паметних телефона). Снима се.

Синдром од царпал туннел заузима шесто место као један од најчешћих услова рада.

У првом губитак слуха проводна и сензорнеурална (губитак привременог или неповратног слуха), са 37,5% случајева. Онда је ту пнеумоцониосис (плућни проблеми због дисања прашине, уобичајени у рудницима угља), са 18,5% укупног удјела.

С друге стране, респираторне тегобе као резултат удисања гасова, пара и хемијских супстанци заузимају треће место у бројању најчешћих професионалних болести са 10,5% оболелих.

Након тога, на четвртом седишту се налазе синовитис , теносиновитис и бурситис (запаљење у тетивама различитих делова тела), са 6,1% укупних случајева, док у петом контактни дерматитис (кожне реакције) представљају 4,1%.

Остале уобичајене професионалне болести, мада са мањом тежином ентезопатије (упале подручја у којима се кости удружују са тетивама), повреде рамена, стрес у кичми, интоксикације, између осталих.