Реци да за поврће!

Махунарке су богате протеинима, микронутријентима, аминокиселинама и витаминима, док су без масноћа и помажу у контроли холестерола и управљању хроничним болестима као што је дијабетес.

Неки људи их често бркају са махунаркама. Генерално, Мексиканци разумеју махуне као различите житарице: сланутак, пасуљ, лећа, алверјон и пасуљ.

Међутим, ботаничка класификација се односи на целу биљку као легуминозе, а на махунарке као на семена која расту у биљкама махунарки.

Пасуљ је посебно важан, у ствари, сматра се краљем легуминоза за количину сорти које постоје.

Тхе Национална комисија за познавање и коришћење биодиверзитета (Цонабио) напомиње да постоји 70 различитих врста зрна. Али најважније, је количина хранљивих састојака која доприноси мексичкој исхрани.

Нажалост, рекла је Мариа дел Роцио Фернандез Суарез, задужена за Универзитетски програм за храну (ПУАЛ) УНАМ-а, данас се у великим градовима Мексичке републике конзумира само као украс.

Идеално би било да се једе као главно јело неколико пута недељно, као што се то ради у покрајини.

Истраживач је рекао да је пре 30 година сваки мексиканац потрошио у просеку 22 килограма махунарки годишње; тренутно је унос смањен на око девет килограма по особи годишње.

"Нажалост, потрошња ове хране у контексту уравнотежене исхране била би од суштинског значаја за сузбијање прекомерне тежине и гојазности."

Биљке и житарице биле су прве биљке које су узгајали људи. У неким списима као што је Библија, поврће се помиње у исхрани јеврејског народа, што одражава да су присутни у медитеранској прехрани још од памтљивих времена. Због своје високе вриједности, УН је прогласио 2016. као Међународну годину легуминоза.


Video Медицина: СРЕДЊОШКОЛЦИ У БРЕЗИЦИМА (Април 2024).