Дечје емоције се такође рачунају

Брига и пажњу које прима дете током првих осам година живота, а посебно током прве три године, су фундаменталне и имају велики утицај на остатак живота.

Јер нико није тајна да дође до психички развој прикладно, дјечаци и дјевојчице они морају да примају љубав и пажњу, као и читав низ стимуланса током њиховог раста и емоционалног развоја.

Према Дечјем фонду Уједињених нација (УНИЦЕФ) , малолетници имају исте физичке, менталне, емоционалне и социјалне потребе. Оба имају исту способност учења и имају исту потребу за љубављу, пажњом и одобравањем.

Међутим, услови средине у којој живе могу бити снажна препрека за остваривање добрих намера предложених од стране међународне организације. Ове мале и мале жене које пате од анемије, неухрањености или често болују, вјерује УНИЦЕФ, могу бити уплашеније и иритантније од здравог дјечака или дјевојчице, те имају мању жељу да се играју, истражују и односе се према другима.

 

Значај бриге за дечје емоције

 

УНИЦЕФ вјерује да су емоције у дјетињству стварне и врло моћне. На примјер, они могу искусити осјећај фрустрације када нису у стању нешто учинити или негирати нешто што желе.

Они имају тенденцију да се плаше непознатих људи, таме или развијају срамежљиви и повучени карактер, неспособни да нормално изражавају емоције ако се схвате као шала, кажњавају се, њихов плач, њихов бес или страх се игноришу.

Али још увијек има нешто горе, међународна организација процјењује: физичко кажњавање или било какво насиље је штетно за развој дјеце. Дјеца која су кажњена у вријеме иритације чешће ће развити насилно понашање.

Јасније објашњење понашања које треба слиједити, наметање чврстих правила о томе што се не би требало радити и одобравање доброг понашања су ефикаснији системи за потицање дјечака и дјевојчица да их третирају као што су: осјетљиви људи и размишљање.

Видљиво је да су премлаћивања и вербално насиље бескорисни.